Uvećane, obično obostrano izvijugane vene na nogama, što često prate bolovi, zamor i osećaj težine u listovima, otoci, ponekad i tamna prebojenost kože stopala i potkolenice, klinička su slika proširenih (varikoznih) vena. Različite veličine, od malih mrežastih promena do velikih izbočenih, proširene vene mogu da se pojave u ograničenoj zoni ili pak da zahvate čitav venski sistem.
Sa komplikacijama i udruženim simptomima najčešće su oboljenje krvnih sudova nogu. Po podacima Svetske zdravstvene organizacije od varikoznih vena pati oko 30 odsto populacije, učestalije u razvijenim zemljama. Osim toga, ovom oboljenju sklonije su žene, a u Srbiji proširene vene ima gotovo svaka druga žena. Istraživanja su pokazala i da su varikoziteti često nasledno oboljenje i da se najčešće javljaju kod gojaznih, žena koje su više puta rađale, onih koje koriste oralna kontraceptivna sredstva, kao i u slučaju nedovoljne fizičke aktivnosti.
– Proširene vene su problem koji može nastati iz dva razloga – kaže dr Danijela Milosavljević, naša stručna saradnica. – Najčešće je to slabost mišića u zidu vene kada spontano pod pritsikom krvi dolazi do širenja njenog lumena. Drugi razlog je popuštanje zalistaka u zidu vene. Njihova primarna funkcija je da onemogućuju zadržavanje krvi u nogama pod dejstvom sila zemljine teže, ali ako ti zalisci popuste, krv počinje da se nakuplja u venama i one se posledično šire.
Veliku ulogu u nastanku proširenih vena, po rečima naše sagovornice, ima nasledna slabost zida vene, pa često u porodičnoj anamnezi više generacija ima ovaj problem. U trudnoći, takođe, pod pritiskom ploda dolazi do zadržavanja krvi u venama i njihovog širenja. Kako doktorka objašnjava, do proširenja vena mogu da dovedu i dugotrajno satjanje, povećana telesna težina, kao i hormonski poremećaji. S obzirom na to da postoji mnogo faktora koji utiču na nastanak varikoziteta, a mnogo je i onih koji ih kod sebe prepoznaju kao faktore rizika, ne čudi što za prevenciju ovog oboljenja vlada veliko interesovanje.
– Ako postoji porodična anamneza slabosti vena, teško da možemo prevenirati nastanak ovog poremećaja, ali možemo ublažiti tegobe ili odložiti njihovo ispoljavanje – naglašava dr Milosavljević. – U svakom slučaju, vrlo je važno voditi računa o telesnoj težini, izbegavati dugotrajno sedenje ili stajanje, sedenje s prekrštenim nogama, nošenje neudobne obuće i visokih potpetica. Fizička aktivnost je, takođe, vrlo važna, naročito kod osoba koje imaju porodičnu sklonost ka ovom problemu. Njima se savetuje da se dugo ne izlažu toploti i da sprovode hidromasažu od stopala prema preponama. Osim toga, korisno je i nošenje elastičnih čarapa.
Kada je reč o lečenju, naša sagovornica pre svega naglašava da je nastanak varikoznih vena nepovratan proces. – Jednom proširena vena ne može se vratiti u prvobitno stanje – objašnjava dr Milosavljević. – Lekovi mogu da spreče dodatno širenje i upalu u zidu vene, koju najčešće prati intenzivan bol u nogama kao i drugi vrlo neprijatni simptomi. Jedini način trajnog rešavanja problema jeste hirurška zamena bolesne vene zdravom.
Međutim, kako kaže naša sagovornica, postoje prirodni preparati koji mogu da ublaže tegobe izazvane varikozitetima. – Naučno je dokazano da crveno grožđe dovodi do jačanja zida vena i smanjuje upalu u veni, što je veoma korisno jer pomaže u otklanjanju simptoma kao što su bol, grčevi u nogama ili svrab – objašnjava dr Milosavljević. – Divlji kesten se, takođe, koristi za eliminaciju viška tečnosti i smanjenja otoka, vrlo čestog simptoma u slučaju proširenih vena. Kada se koriste ovakvi biljni preparati, vrlo je važno da se nanose kreme a ne gelovi, jer gelovi često isušuju kožu. A kako je kod proširenih vena koža po prirodi bolesti slabo ishranjena i suva, gelovi mogu pogoršati situaciju. Krema u čijoj osnovi se nalazi pantenol idealna je za negu kože osoba s varikoznim venama.
Ovi preparati, kako savetuje naša sagovornica, mogu da se nanose više puta dnevno, obavezno ujutru pre ustajanju iz kreveta i uveče pre spavanja. Preporuka je da se mažu u pravcu od stopala prema butinama, blagim utrljavanjem, jer se na taj način podstiče cirkulacija u pravcu srca i smanjuje nakupljanje krvi u nogama.
Štetni, neželjeni efekti zbog korišćenja ovakvih preparata, poput infekcije, mogu se, po doktorkinim rečima, ispoljiti jedino ako se krema nanosi na otvorenu venu, takozvani ulcus cruris. Na takvu venu ne sme da se nanosi ništa osim dezinficijenasa za čišćenje rane. U svim ostalim slučajevima nema kontraindikacija i kreme su potpuno bezbedne za pacijente.
Uz proširene vene, oticanje nogu, a naročito stopala, takođe su velika i učestala tegoba u životu savremenog čoveka. Ukoliko nije posledica neke ozbiljnije bolesti, otoci su najčešće posledica dugotrajnog stajanja i sedenja, pogotovo s prekrštenim nogama, ali i gojaznosti, uzimanja previše slane hrane… No, i tegobe od umornih i otečenih nogu mogu se otkloniti korišćenjem prirodnih, biljnih preparata. – Protiv ovog problema idealne su kreme koje sadrže eukaliptus i mentu jer pružaju osećaj hlađenja čim se nanesu na kožu i dovode do trenutnog olakšanja – kaže dr Milosavljević. – Osim ove dve biljke, efekte hlađenja i osvežavanja imaju i kamilica, žalfija, matičnjak, rastavić, ruzmarin i beli slez, jer deluju umirujuće, pospešuju cirkulaciju i sprečavaju nastajanje otoka u nogama. Kreme koje sadrže ove biljke mogu da se nanose kad god se pojave ovi simptomi. Blagotvorne su toliko da se mogu koristiti i više puta dnevno.
Ne štete trudnicama
– Biljne preparate koji ublažavaju tegobe izazvane proširenim venama i zbog oticanja bez straha nogu da koriste i trudnice – kaže dr Danijela Milosavljević. – Čak se i savetuje trudnicama da kreme sa pantenolom, ekstraktom crvenog grožđa i divljeg kestena koriste za rešavanje ovih problema. Nanesena lokalno, nijedna od ovih krema, bez obzira na to da li se maže zbog varikoziteta ili otoka, ne izaziva nikakve poremećaje kod trudnica.
