11
maj

Aloja vera – kraljica lekovitog bilja

Ako bi se sastavljala neka univerzalna top-lista biljaka čiju lekovitost poznaju i priznaju medicine gotovo svih naroda sveta, onda bi aloja vera bila u samom vrhu. I to nije slučajno, jer je sve blagotvorne osobine aloje za koje se zna od davnina potvrdila i naučna medicina. Dokazano je da aloja vera jača otpornost organizma, detoksikans je od otrova, narkotika i alkohola, odličan je antioksidans, ima antivirusno dejstvo, uništava bakterije i gljivice, deluje protiv upala, umanjuje bolove, reguliše nivo šećera u krvi… No, ove lekovite osobine samo su kap u moru sveukupne lekovitosti aloja vere. Zato i ne čudi što je odavno zauzela mesto na pijedestalu lekovitog bilja i što je mnogi nazivaju čudotvornom biljkom.

– Aloja se za lečenje koristila još u četvrtom veku pre naše ere – kaže dr Dragana Erak.- Poznata je kao eliksir mladosti, ima veliki uticaj na zdravlje i danas se koristi kao narodni lek protiv mnogih bolesti. Zbog svoje hranljive vrednosti i lekovitih osobina često je nazivaju i kraljicom lekovitih biljaka. Od davnina oralno se koristila kao laksativ, a lokalno na koži za lečenje povreda, upalnih procesa i opekotina.
Naša sagovornica naglašava i da gel aloje sadrži više od 240 hranjivih i lekovitih sastojaka. Sadrži najviše vode, čak oko 96 odsto, kao i vitamine A, B i C, folnu kiselinu, minerale, magnezijum, cink i aminokiseline. Štaviše, sadrži esencijalne aminokiseline koje se ne sintetišu u organizmu i moraju se unositi hranom. Osim toga, ima antibakterijsko, antivirusno, antiinflamatorno, antioksidativno i laksativno dejstvo, a posebno je delotvorna u lečenju kožnih oboljenja i opekotina. Upravo je njeno blagotvorno dejstvo na kožu podstaklo lekare i farmaceute da na bazi aloja vere pripremaju brojne gelove i kreme.

– Aloja vera ima visoku sposobnost prodiranja u sva tkiva – objašnjava dr Erak. – Zato što je imala jedno od najočiglednijih lekovitih dejstava na koži aloja se od davnina koristi kao sredstvo za ubrzano zarastanje rana, negu suve, dehidrirane i oštećene kože, a najčešće se koristila pa i danas koristi u obliku gela. Nezamenjiv je sastojak mnogobrojnih gelova i krema za negu tela. Osim toga zbog umirujućeg dejstva na kožu vrlo često se nalazi i u sastavu dezodoranasa.

Na pitanje kako zapravo deluje na kožu, naša stručna saradnica odgovara: – Aloja pozitivno utiče na metabolizam kože, sprečava štetno dejstvo UV zračenja, regeneriše kožu i podmlađuje je. Koristi se za negu opekotina jer stvara zaštitni sloj na koži, hladi je, hidrira i smanjuje mogućnost nastanka infekcije. Ublažava, takođe, osećaj svraba posle uboda insekata i pomaže u suzbijanju alergijskih reakcija i osipa jer ima antialergijsko dejstvo.

Poslednjih decenija kreme i gelovi pripremljeni na bazi aloja vere preporučuju se i mnogo koriste leti i za vreme sunčanja. – Preparati od aloje izuzetno su pogodni za negu kože nakon sunčanja jer je umiruju, blago hlade, hidriraju i regenerišu – kaže dr Erak. – Nanošenjem gela posle sunčanja sprečava se prevremeno starenje kože kao i nastajanje bora i fleka. Koži se vraćaju sjaj, vlažnost i elastičnost, a preplanulost se duže zadržava.
No, osim što je istinski melem za kožu, aloja vera ima osobinu da opušta mišiće posle vežbanja, pa je brojni sportisti i rekreativci rado i često koriste. – Aloja, između ostalog, ima antiinflamatorno dejstvo i lokalno daje osećaj hladnoće kada se nanese na kožu – podseća dr Erak. – Zato se gel od aloje preporučuje za blagu masažu nakon intenzivnog treninga. Lokalno pojačava cirkulaciju, eliminiše štetne produkte iz mišića posle treninga, pa samim tim smanjuje osećaj upale i dovodi do relaksacije mišića.

No, kao i sve lekovite biljke i njihovi preparati, i aloja veru je neophodno pravilno koristiti kako bi ispoljila lekovita dejstva. – Preporuka je da se gel od aloja vere svakodnevno nanosi na kožu, jer će tako efekat biti dugotrajniji – savetuje dr Erak. – Posle sunčanja, depilacije i u slučaju drugih promena na koži, neophodno je namazati ga nekoliko puta dnevno tako što se na željeno mesto blagom masažom utrlja u tankom sloju. Prilikom upotrebe ovog gela treba imati na umu da se ne nanosi na otvorene rane.

Prava aloja
Aloja je ime dobila po botaničaru Geretu Smitu Mileru koji ju je otkrio na ostrvu Barbados i uvrstio u registar lekovitog bilja pod imenom Aloe Barbadensis Miller. Reč „aloe“ potiče od latinske forme arapskog naziva „aloeh“ čije je značenje „izuzetno gorka materija“. To ukazuje na vrlo gorku, žutu tečnost, mleko, odnosno sok koji ova biljka sadrži, a nalazi se ispod tankog tkiva kore. Komercijalni naziv „aloe vera“ latinskog je porekla i znači „prava aloja“.

Leave a Reply

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.